Recimo da je prvih 40 godina mog života teklo prilično "uobičajeno".
Onda, kao da je uragan uleteo u moj život. Poslednjim pogledom mog psa, otkinuo mi se deo duše.
Ubrzo posle toga, još jedan komad mog bića zauvek je ostao zarobljen između tanke linije horizonta koja odvaja nebo od pustinje. I više ništa nije bilo isto. Ni dobro ni loše.
No comments:
Post a Comment